Никада није сазнао да је унапређен у чин потпуковника Војске Републике Српске јер тог дана, када је унапређен, 4. септембра 1992. године погинуо је у борбама на Мајевици бранећи српски народ. Војнички и ратни пут мајора Бранка Пантелића Пантера, након завршене Војне академије, започет је у Нишу и водио је преко Књажевца, Приштине, Призрена (био је командант МПOАД-а 549. мтбр), Источне Славоније, Вуковара, Угљевика све до Бијељине. Добио је задатак да изврши формацијску реорганизацију тадашње војне јединице Српска национална гарда САО Семберије и Мајевице у сарадњи са командом тадашње јединице. Постао је први командант реорганизоване 1. гардијске лаке пјешадијске бијељинске бригаде која се истакла у операцији Смолућа, када је неколико хиљада људи спасено из непријатељског окружења. Након његове погибије називу јединице се додаје назив „Пантери“. Посмртно је одликован и Карађорђевом звијездом са сребрним мачем за војне заслуге. Сахрањен је 9. септембра у родним Стублинама код Обреновца где га је испратила породица и више хиљада колега, гардиста и пријатеља.
На годишњицу погибије Бранкову вечну кућу у Стублинама обишли су и одали му почаст ратни другови из гарде „Пантери“, делегација удружења Херојске 549. моторизоване бригаде „Цар Душан Силни“, породица и пријатељи.
