Удружење 549. моторизована бригада „Цар Душан Силни“ представља вам документарни филм о заседи српских војника на планини Паштрик 13. на 14. децембар 1998. године, њиховој моралној супериорности и храбрости.
У филму су коришћени оригинални и аутентични архивски видео материјали из 1998. године. Филм је реализован уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије.
Реализација:
Сниматељи слике: Зоран Радосављевић, Миљан Глишић
Монтажа слике и звука: Зоран Радосављевић
Сценарио: Божидар Делић и Стојан Коњиковац
Режија: Миљан Глишић
Продукција: Снага Народа 2022.
О догађају:
Некада најчуванија граница између Југославије и Албаније, након исцениране побуне и провале у албанске карауле 1997. године, то више није била. Украдено наоружање и опрема је преко народа доспевало у руке терориста УЧК. Призренска 549. моторизована бригада Војске Југославије, чија је зона одговорности обухватала територије општина: Призрен, Ђаковица, Ораховац, Сува Река и Гора, дубински је обезбеђивала државну границу према Републици Албанији на фронту дугом 90 км.
На том простору је током 1998. године било 176 граничних инцидената, што говори о величини насртаја терориста на државну границу.
Терористи УЧК су добијали и тајну логистичку подршку од међународних верификатора из мисије ОЕБС-а која се на том простору налазила од октобра 1998. године и споразума Милошевић-Холбрук. Уместо да чувају мир ОЕБС је враћао терористе у живот. Стварни циљ њихове мисије био је да помогну реорганизацију УЧК после потпуног пораза током угушења оружане побуне и обезбеде логистичку подршку за НАТО агресију на СРЈ. Јединице Војске Југославије морале су да се врате у матичне гарнизоне и нису могле да напусте касарне у Призрену или Ђаковици без претходне најаве ОЕБС-у.
Терористи охрабрени подршком ОЕБС-а појачали су покушаје убацивања наоружања и ратне опреме на простор Косова и Метохије, као и својих припадника по завршетку обуке у Албанији.
Борбене групе 549. мтбр, ангажоване на дубинском обезбеђивању границе, у садејству са граничарима биле су веома успешне у спречавању тих терористичких активности.
Једна таква успешна антитерористичка активност спроведена је током ноћи 13. на 14. децембар 1998. године. Заседа на Крбосу на Паштрику (1059 м надморске висине), једна од три заседе на ширем подручју Ликена, покривала је три могућа правца наиласка терориста и омогућавала да се може дејствовати на све три стране.
Терористичка група, која је бројала 153 лица, претрпела је тешке губитке приликом покушаја упада преко државне границе.
Наступајући лежерно и без опреза, пошто су успели да прођу државну границу преко врхова Паштрика, терористи су налетели на трећу заседу. Свака заседа је била у саставу од 1 подофицира и шест војника па је однос био 7 према 153 у корист терориста.
Терористи су били затечени као да их је ударио гром из ведра неба. Већина разбијене колоне терориста, међусобно штитећи се у мањим групама, кренула је према Албанији вукући своје рањенике. У повлачењу су налетели и на прву линију заседа од Албаније.
Доласком свитања могли су се видети ефекти дејства и избројати терористички губици. О овом терористичком покушају обавештени су посматрачи мисије ОЕБС-а који су изашли на терен у пратњи наших официра.
Епилог је био следећи: ликвидиран је 41 терориста, 40 је рањено док је 9 заробљено.
Истовремено заплењена је значајна количина савременог наоружања и опреме. Том приликом ликвидиран је командант 113. бригаде из оперативне зоне Дреница – Муј Краснићи Капући, један од оснивача УЧК. Два дана је било потребно да се по снегу и магли прикупе убијени терористи, наоружање и остала борбена опрема.
Извршење овог борбеног задатка сведочи не само о моралној супериорности наших бранилаца отаџбине, већ и о високој свести и јасном циљу који смо имали. Видно је подигнут морал свих припадника бригаде а и народа у нашој зони одговорности.
Овим је онемогућен и угашен један од канала убацивања терориста на КиМ.
Тако је дочекан крај 1998. године. Година препуна значајних догађаја, изазова и напора да се све реализује на најбољи начин уз најмање губитке. Велики број војника био је на линијама и заседним местима на граници.
Почетак 1999. године наставио се свакодневним контактима са мисијом ОЕБС-а и инцидентима на територији, било да су напади на патроле МУП-а и њихове пунктове или инциденти на граници код покушаја илегалног преласка државне границе, уношења наоружања и друге ратне опреме.
