Навршава се 22 године од почетка битке на Паштрику која је вођена од 26. маја до 14. јуна 1999. године.

Као што се осамнаестогодишњи Свети мученик Александар Словен, кога Света Православна црква прославља управо 26. маја, супротставио цару Максимилијану не желећи да се одрекне Христа и ода почаст идолима, тако су се и наши див-јунаци са Паштрика и Горожупа супротставили највећој тадашњој војној светској сили.

Борци са Паштрика, како старешине тако и војници, осујетили су намере НАТО планера о копненој инвазији на нашу Отаџбину. Тиме су имена свих њих уписана у вечну листу памћења Срба показујући себе као једне од најдостојнијих потомака Светог Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Путника, Мишића, Степановића, Бојовића…

Паштрик је сведок битке какву је тешко замислити, а највећи терет битке су поднели војници и старешине 549. моторизоване бригаде из Призрена и предпотчињеног 55. граничног батаљона заједно са добровољцима.

Током борби на Паштрику и Горожупу погинуло је 26 припадника наше војске и добровољаца. Хвалили су се светски медији да су овим дејствима „решили” не само Битку, већ и цео рат на Косову и Метохији. Међутим јадиковали су јер “Damage to Serb Military Less Than Expected” (The New York Times) или „Das Gemetzel am Berg Pastrik hat offenbar gar nicht stattgefunden“ (der Spiegel). О важности саме битке на Паштрику најбоље илуструју речи главнокомандујућег НАТО-а Веслија Кларка:  „Ту планину не смемо изгубити. Не смемо дозволити Србима да остану на тој планини. Плаћаћемо америчком крвљу за ту планину ако не помогнемо УЧК да је задржи.”

Оправдали су борци са Паштрика и Горожупа речи немачког фелдмаршала Макензена којима је испратио своје војнике на Србију 1915. године: „Ви полазите на српски фронт и на Србију, a Срби су народ који воли слободу и који ce бори и жртвује до последњег“. Били су заветовани Светим Кнезом Лазаром не одлучујући да ли ће ићи у битку према томе колика их сила напада, већ колику светињу бране. Знали су да не смеју да попусте јер иза њих су биле њихове мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта, Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Газиместан, Краљево, Крагујевац, Београд… јер НЕМА НАЗАД, ИЗА ЈЕ СРБИЈА!!!