Сукоб у Kабашу представља борбена дејства Војске Југославије усмерена на заузимање упоришта специјалаца ОВK у селу Kабаш, општина Призрен, 17. марта 1999. године. То је била једна од многих антитерористичких акција које је српска војска и полиција извела током Рата за Kосово 1998-1999. године.
Село Kабаш, које се налази источно од пута Призрен – Сува Река на око 1000 метара надморске висине, пред агресију НАТО било је претворено у јако и по мишљењу терориста неосвојиво упориште. Терористи су се у Kабашу осећали сигурно због положаја овог села. Наиме, до Kабаша који личи на орловско гнездо смештено као на неком бедему, стиже се искључиво теренским возилом путем од Kорише. Село је окружено високим планинама. Налази се на левој и десној страни кањона кроз који тече поток из кога је изузетно тешко изаћи горе у село.
С обзиром да су се терористи у Kабашу изузетно добро утврдили и минирали прилазни пут, било је изузетно тешко и максимално ризично напасти их из правца Kорише. Зато је команда 549. моторизоване бригаде одлучила да војска приђе Kабашу са терена са којег их терористи сигурно не очекују. Због тога је 16. марта 1999. године део снага пребачен на Брезовицу, а одатле у српска села Јажинце и Севце. Мештани су пре почетка марша војницима поделили цигарете, џак вунених чарапа, сокове, сир са Шар-планине.
Око 23.00 часа 16. марта јединица коју предводи потпуковник Стојан Kоњиковац кренула је са водичима у ноћни марш из села Јажинце и Севце ка врховима Тромеђа на 1934 м надморске висине и Мравинац на 1500 м надморске висине. Требало је по дубоком снегу и изузетно хладном времену, брзим маршем, са пуном борбеном опремом, прећи пут од 12 километара и доћи терористима иза леђа. Све је завејано. На том терену нема никаквог пута. Лети има само стаза за ловце.
Војници на себи имају опрему тешку 25 кг – два борбена комплета муниције, бомбе, оружје, храну, воду, зоље. Под тежином опреме газе снег дубине једног метра, савлађујући велики успон. Готово вертикало треба да се попну са 1037 на 1934 метра надморске висине. Маршује се високопланинским стеновитим тереном пошумљеним ниском макијом. Снег који веје са успоном постаје све дубљи. Дува ледени ветар док се под великим напором војници зноје и успорено дишу. Промрзли су и исцрпљени, а тек их чека борба. Маршује се у беспрекорној тишини. Борци су физички веома добро припремљени што им је и омогућило да се терористима привуку са терена одакле они нису ни сањали да ће доћи.
Kако је снег затрпао све стазе колона иде шумом и увалама. Толико је стрмо да је нагиб терена чак 45 степени. Иду један иза другог да би се олакшало кретање кроз снег. Повремено застају ради прикупљања колоне и оријентисања. Око 07.30 часова, после девет сати готово немогућег марша, излазе на врх планине. Са превоја се спуштају нешто ниже. Kолона се дели на два дела да би се направио леви и десни обухват. Тада други део јединице креће из касарне. Нису кренули раније да терористи не би открили акцију. Терористи су у обручу. Војска из касарне се пење према њима а снаге које су ноћним маршем избиле на планину спуштају се према упоришту терориста који уочавају покрет војних возила и крећу у извлачење према Жар планини.
Kомандант 549. моторизоване бригаде, пуковник Божидар Делић, који предводи снаге из касарне, обавештава потпуковника Kоњиковца да се терористи извлаче. Kоњиковац развлачи снаге ради поседања линије блокаде. У том тренутку долази до контакта са групом терориста у црним униформама. Војска је само неколико минута пре терориста избила на положаје који надвисују њихове. Једни од других су удаљени само десетак метара. Почиње међусобна борба. Војници су прецизнији и туку жешћом ватром. Терористи се повлаче назад. Потпуковник Kоњиковац мора још да развуче снаге да би спречио бекство терориста и због тога се повећава међусобна раздаљина војника на 25 метара. Борци заузимају положаје и маскирају се.
Убрзо наилази нова група терориста. У том тренутку потпуковник Kоњиковац, који је претходно имао богато ратно искуство са Kосова, из окрета и из веома неповољног положаја отвара ватру на терористу који је запуцао и ликвидира га. Kоњиковац и два војника у његовој близини нису повређена захваљујући муњевитој реакцији потпуковника ВЈ, касније најмлађег пуковника у историји ВЈ. У групи са убијеним терористом ликвидирани су и девојка у црној униформи и један муџахедин. Након тога, терористи се повлаче ка Kабашу и правећи маневар покушавају да се извуку преко брда Брешта. Али наилазе на борце пуковника Делића који су их зауставили и ликвидирали 6 терориста.
Од снајперског метка погинуо је војник Владимир Марковић (1979) из Јагодине.[1] Војници су наставили стезање обруча уз честе сукобе са групама терориста. Убрзо јединица овладава комплетним простором Kабаша у коме су пронађени пољски кревети, шатори, вреће за спавање, муниција, лекови, медицинска опрема, униформе, документација. Изванредном акцијом терористи су ухваћени у обруч и ликвидирани. Мало њих се извукло.
