Поводом обележавања 29 година од оснивања јединице гарда “Пантери” из Бијељине делегација 549. моторизоване бригаде “Цар Душан Силни”  је 3. маја 2021. у Бијељини положила венце и одала почаст мајору Бранку Пантелићу-Пантеру, некадашњем команданту МПОАД-а  549. моторизоване бригаде из 1991. године, као и првом команданту гарде “Пантери”, по коме гарда и носи име. Венце су положили и представници Ветерана ПЈП и специјалне јединице „Вукови са Дрине“.

Прва бијељинска лака пешадијска гарда „Пантери“ основана је 2. маја 1992. године испрва под именом Национална гарда Српске аутономне области. Командати су били и Љубиша Савић – Маузер и Љубиша Лазић – Љути. Током свог постојања је учествовала у скоро свим сукобима у Републици Српској. Током рата кроз Гарду је прошло више хиљада војника, од којих је 101 изгубио живот, а рањено преко 650 гардиста.

Слава и хвала херојима који су дали своје животе бранећи свој народ!

БРАНКО ПАНТЕЛИЋ- ПАНТЕР

Рођен је у Стублинама 6. септембра 1957. од оца Љубисава и мајке Марије. Основну школу завршио је у Стублинама, а потом је у Београду уписао Вишу гимназију коју је завршио 1977. године.

Школовање је наставио у Београду где је уписао Војну академију (смер артиљерија) на којој се од почетка издвојио као одличан студент и спортиста. За време школовања учествовао је на многим спортским манифестацијама где је неретко добијао медаље и похвале. Такмичио се у кошарци, одбојци, вишебоју и другим дисциплинама. Војну академију завршио је 1981. године. Прво радно место добио је у Нишу где је радио шест месеци а потом је прекомандован у Књажевац где је остао четири године и где се истицао одличним оценама и превремено је унапређиван због постигнутих успеха. Због својих квалитета био је омиљен и међу војницима. У Књажевцу је играо кошарку за КК Леда.

Из Књажевца је 1988. прекомандован у Приштину где је радио у касарни „Маршал Тито” и тада је постао мајор, а 1991. је пребачен у Призрен и обављао је функцију комаданта Мешовитог против оклопног артиљериског дивизиона (МПОАД) до 1991. године. Исте године, пред сам почетак рата у Босни и Херцеговини похађао је Командно-штабну академију коју није успео да заврши јер је отишао у Славонију у село Негославци које је било једно од највећих тадашњих жаришта ратних сукоба у Хрватској. Након тога, отишао је за Вуковар где је био командант територијалне одбране.

У Вуковару остаје све до почетка рата у Босни. Прво је отишао за Угљевик, а потом у Бијељину са задатком да изврши формацијску реорганизацију тадашње војне јединице „Српска национална гарда САО Семберије и Мајевице” у сарадњи са командом тадашње јединице. Својим образовањем, умећем и способностима, јединица је за кратко време постигла велике резултате у борбама и спасила велики број људи чији су животи били угрожени ратним дејствима. Као једна од најуспешнијих акција издваја се операција Смолућа где је неколико хиљада људи спасено из непријатељског окружења. За врло кратко време постао је поштован и омиљен као вођа и човек међу људима и колегама због своје храбрости и одлучности.

Убрзо након Смолуће, Бранко гине у заседи на планини Мајевици у месту Растошница 4. септембра 1992. године. Његови борци борили су се за његово тело два дана после погибије. Истог дана унапређен је у чин потпуковника што није ни сазнао. Након Бранкове погибије, јединица у знак сећања и поштовања према погинулом команданту узима име „Гарда Пантери” и израђује се стилизовани амблем са сликом пантера у скоку. Посмртно је одликован и Карађорђевом звијездом са сребрним мачем за војне заслуге 1994. године.

 

Категорије: Обавештења