На Граднуличком гробљу у Зрењанину обележена је годишњица херојске погибије старијег водника прве класе Саве Ердељана. Парастос су служили свештеници ЦО Зрењанин, а потом су положени венци на гроб. Венце су, поред породице и чланова нашег Удружења, положили и министар одбране и потпредседник у Влади Републике Србије господин Милош Вучевић, градоначелник Зрењанина господин Симо Салапура, представници Града Сомбора, делегација ветерана 72. специјалне бригаде, Удружења ветерана ПЈП, Војног синдиката Србије, Удружење војних пензионера, Градског Удружења пензионера Зрењанина и Удружења Месне организације пензионера „Жарко Зрењанин“.
Министар Вучевић венац је положио у пратњи бригадних генерала бригадних генерала Горана Момчиловића, Драгана Арсенијевића и Зорана Насковића. Присутнима се обратио председник Удружења Херојска 549. моторизована бригада „Цар Душан Силни“ господин Владан Ранковић.
Фоторграфије преузете са странице Данијелине приче ауторке Данијеле Аксић Мирчета и са сајта Министарства одбране.
Старији водник прве класе Сава Ердељан
Старији водник прве класе Сава Ердељан рођен је 6. марта 1961. године у Зрењанину. Завршио је средњу војну школу, смер пешадија, у Сарајеву. У Војсци Југославије обављао је дужност четног старешине у 549. моторизованој бригади из Призрена.
На почетку НАТО агресије на нашу земљу 1999. године команда 549. моторизоване бригаде распоређује Саву на планину Паштрик са кодним именом Локатор. Сам почетак битке на Паштрику Саву је задесио у селу Планеја.
Село Планеја је 2. јуна 1999. године масовно бомбардовано НАТО авијацијом. Тога дана од бомбардовања један део војника био је жестоко контузован те је због тога из Призрена је упућена замена за све војнике и за водника Саву.
Покојни генерал Божидар Делић, ратни командант Бригаде, видевши Саву обратио му се речима: „Саво, ајде ти са својима у Призрен, стижу нове јединице“.
Сава је одбио «наређење» рекавши: „Не могу да идем, сакрили смо сву муницију по шумама, а само ја знам где је, нико од нових неће моћи да је нађе Због тога остајем са новим војницима.“ Сава је дочекао нову смену ослоњен на штаке које је сам од дрвета направио. Његови војници су се вратили за Призрен, а он је остао да помогне новим војницима који су стигли на Паштрик.
Само неки дан касније 5. јуна, шиптарски терористи из правца Албаније крећу у напад на караулу Горожуп, где се налазила прва линија одбране, у току напада око 16 наших војника је теже и лакше рањено,у помоћ рањенима војницима креће војник Раде Јовановић из Косовске Митровице кога погађа минобацачка граната и он гине на лицу места.
Затражена је помоћ за евакуацију тројице рањених војника. Када је санитетско возило ТАМ-110 требало да крене по рањене, Сава је рекао војнику возачу да изађе из камиона уз повике: „Млад си ти да гинеш” и сам сео за управљач камиона.
Поред њега кренули су добровољка Слађана Станковић Ђана из Ниша и резервиста болничар Владан Милошевић иначе апсолвент медицине из околине Призрена. Возило је брзо прешло тих неколико километара до четне санитетске прихватнице где их је чекао Слободан Младеновић Цоби , резервиста из Лесковца да укрцају рањене војнике. Унели су рањене војнике у камион и Сава је одмах кренуо назад, док је Слађа са болничарем Милошевићем у задњем делу камиона указивала помоћ рањенима.
Шиптарски терористи са територије Албаније видевши санитетско возило које се креће од карауле Горожупа према селу Планеја отпочели су брзу минобацачку паљбу како би погодили санитеско возило.
Када се већ чинило да излазе из домета минобацачке паљбе, једна мина је пала непосредно поред возила и потпуно га изрешетала. Старији водник прве класе Сава Ердељан, добровољка Слађана Станковић, болничар Милошевић и рањени војни полицајац Зоран Фатић из Црне Горе су том приликом погинули. Једини преживели из тог санитеског возила су рањени војник Славољуб Митић из Врања и резервиста Слободан Младеновић Цоби из Лесковца. Младеновић је после посведочио о тим последњим тренуцима живота водника Све који ни тада није хтео да прихвати помоћ од резервисте Младеновића затраживши од њега да покуша најбоље што може да помогне осталима, иако је Сава тог момента имао три гелера у кичми.
Болничар Милошевић, Слађа и војник Фатић нису допремљени живи до болнице, а Сава је преминуо 15 минута након стављања на операциони сто.
Старији водник прве класе Сава Ердељан постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин заставника.
Иза себе је оставио супругу Јелицу и ћерке Александру и Драгицу.
Нека му је вечна слава и хвала. Покој његовој души и Царство Небеско.
