Као што се осамнаестогодишњи Свети мученик Александар Словен, кога наша Света Црква прославља управо 26. маја, супротставио цару Максимилијану не желећи да се одрекне Христа и ода почаст идолима, тако су се и наши див-јунаци са Паштрика и Горожупа супротставили највећој тадашњој војној светској сили.
Борци са Паштрика, како старешине тако и војници, осујетили су намере НАТО планера о копненој инвазији на нашу Отаџбину. (можда вам је сада мало јасније зашто се о њима не прича!?!?!?) Тиме су имена свих њих уписана у вечну листу памћења Срба показујући себе као једне од најдостојнијих потомака Светог Кнеза Лазара, Милоша Обилића, српских војвода Путника, Мишића, Степановића, Бојовића, мајора Гавриловића и многих других знаних и незнаних јунака које је подарила ова наша Света Отаџбина.
Битка на Паштрику, са епицентром код карауле Горожуп, трајала је пуних 20 дана- 20 дана пакла на Земљи. Призренска 549. моторизована бригада, овенчана потом и Орденом Народног хероја, једина је војна формација која је била изложена „тепих“ бомбардовањем. Борбе са припадницима шиптарске терористичке УЧК, подржаване од стране снага регуларне војске Републике Албаније, биле су свакодневне. О да, и Албанија је тада извршила агресију, а не само НАТО!?!?!
Паштрик је сведок битке какву је тешко замислити, а неке од најтежих борби су вођене око Празника Педесетнице- Рођендана наше Свете Цркве. Звуче вам познато приче о нападима неверника на највеће Празнике, зар не?!?!?!
Хвалили су се светски медији да су овим дејствима „решили“ не само Битку, већ и цео рат на Косову и Метохији. Међутим јадиковали су јер “Damage to Serb Military Less Than Expected” (The New York Times) или „Das Gemetzel am Berg Pastrik hat offenbar gar nicht stattgefunden“ (der Spiegel). О важности саме битке на Паштрику најбоље илуструју речи главнокомандујућег НАТО-а Веслија Кларка: „Ту планину не смемо изгубити. Не смемо дозволити Србима да остану на тој планини. Плаћаћемо америчком крвљу за ту планину ако не помогнемо УЧК да је задржи.”
Оправдали су борци са Паштрика и Горожупа речи немачког фелдмаршала Макензена којима је испратио своје војнике на Србију 1915. године: „Ви полазите на српски фронт и на Србију, a Срби су народ који воли слободу и који ce бори и жртвује до последњег“. Били су заветовани Светим Кнезом Лазаром не одлучујући да ли ће ићи у битку према томе колика их сила напада, већ колику светињу бране. Знали су да не смеју да попусте јер иза њих су биле њихове мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта, Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Газиместан, Краљево, Крагујевац, Београд… јер НЕМА НАЗАД, ИЗА ЈЕ СРБИЈА!!!
И сад она неизбежна фактографија- Битка на Паштрику је вођена од 26. маја до 14. јуна 1999. године. Током битке на Паштрику погинуло је 26 бораца наше војске, од којих само шест у непосредној борби, а 20 директно од удара НАТО авијације. Са непријатељске стране, насупрот томе, подаци говоре да је неутралисано између 800 и 1000 припадника терористичке УЧК, као и других придружених снага. Њен легендарни командант био је покојни генерал-мајор Божидар Делић.
Ако нисмо до данас, онда пронађимо барем данас на карти Паштрик, а онда га од данас уцртајмо у нашим срцима.
Хвала вам јунаци што нам сачувасте образ и хвала вам што нас и данас браните од нас самих и после 24 године.