Дана 24.маја 2019 године у дому Гарде на Топчидару, приказан је документарни филм
„Ратне приче са Паштрика“, о једној од пресудних битака за заустављање копнене
интервенције на нашу земљу 1999. године.
У вечерњим сатима колоне возила су се упутиле према Точидару ,то јест према дому
Гарде где ће бити приказан документарни филм „Ратне приче са Паштрика“ баш о њима
који су били живи сведоци тог времена и тих догађаја.За неке је то био и први сусрет
после двадест године ,а појединци нису могли сакрију своје емоције.
Битка на Паштрику је други део покушаја копнене офанзиве на тадашњу Савезну
Републику Југославију. Тада, од 26. маја 1999. године па до 14. јуна, односно потписивања
Kумановског споразума, војници 549. моторизоване бригаде нису били поражени. То је
једина бригада која је током бомбардовања била под дејством такозваних тепих бомби.
Ауторка овог филма Слађана Зарић је истакла да је током снимања, разговарала са више
од 30 војника, официра, добровољаца и резервиста херојске 549. моторизоване бригаде.
Она је рекла „Kада је приказан филм Ратне приче са Kошара, и када су ме људи питали
како се осећам, ја сам рекла да се после тог филма и после те приче осећам тужно,
трагично и, на неки начин поносно. После филма о Паштрику, ја се заиста осећам само
поносно. Зашто? Зато што је заиста задивљујуће шта су ти момци преживели, шта су
урадили и како су заједно са официрима успели да нанесу толике губитке непријатељу.
Оно што треба да напоменемо јесте да је жртва непријатељу на Паштрику, значи да су
губици УЋK терориста на Паштрику 20 пута већи, и да је на Паштрику страдало 26 војника,
подофицира и официра Војске Југославије“, рекла је Слађана Зарић.
Међу присутнима на промоцији филма су били: министар одбране Александар
Вулин,многобројни генерали,официри ,подофицири,војници и сами учесници битке на
Паштрику .
После приказаног филма у холу дома Гарде је припремљено послужење за све присутне а
ратни другови са својим саборцима и старешинама су дубоку у ноћ остали да сабирају
утиске у оним својин моментима живота ,када су испред себе имали непријатеља а иза
себе своју Србију, и речи комадата које су им тада озвањале у глави „Нема назад, иза је
Србија!“
