Одмора за Гарду Пантере након величанствене победе на Смолући није било. Након само једног дана одмора били су упућени у рејон Прибоја где су муслиманске снаге из Теочака напале положаје ВРС и пробиле линије одбране. У опасности да падне у окружење се нашла и врло важна комуникацијска тачка релеј Столице. У садејству са јединицама полиције Лопаре и јединицом Црни напади су заустављени већ након првог дана. Међутим борбе на Мајевици те 1992. године нанеле су тешке губитке у људству самој јединици. Тако су већ 4. септембра, приликом извиђања терена, погинули командант Бранко Пантелић Пантер и капетан Стеван Лазић упавши у заседу. Током двадесетодневних борби на челу са новим командантом Љубишом Савићем Маузером, у садејству са другим јединицама, враћени су сви изгубљени положаји и успостављена линија одбране до краја рата.
У тим септембарским борбама у одбрани Мајевице погинули су: Бранко Пантелић Пантер, Стеван Лазић, Раде Лујић, Милорад Ристић, Kоста и Милан Гаврић, Радо Миловановић, Радојица Трнинић, Радо Брадарић, Стеван и Стојан Стевановић, Славко Мајиновић, Лазо Николић, Радан Јовић, Живко Вуковић и Драгољуб Живановић.
У спомен на све њих је и ове године, у организацији Удружења Ветерана Гарде Пантери и Борачке организације из Лопара, на брду Пањик изнад Прибоја у општини Лопаре у Спомен-парку „Бранко Пантелић Пантер“, служен парастос и одата почаст управо на месту где су ови хероји положили своје животе.
Међу присутнима био је и Радо Савић, начелник општине Лопаре, многобројни грађани, док је у име председника Републике Српске венац положио његов саветник Бојан Савић, син команданта Пантера Љубише Савића Маизера. Међу бројним делегацијама била је и делегација Удружења Херојске 549. мтбр „Цар Душан Силни“ предвођена председником.
Пантери су сагласни у томе да је битка за Пањик једна од најзначајнијих битака за одбрану српског народа у протеклом рату. Битка је била дуготрајна и крвава, али је на линијама које су тада успостављене и данашња граница Републике Српске. Захвалност овим јунацима који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
Да сећања на њих никад не избледе, слава им и хвала!
